Dvorište bez zelenila retko kome se uklapa u viziju idealnog doma i okoline. Zato svi uglavnom nastoje da što lepše dekorišu taj prostor. Čak i oni koji za dvorište imaju neke druge planove, svejedno vole pomalo i zelenila u njemu. Uz to, sve je više akcija koje imaju za cilj očuvanje prirode, te se poklanjaju sadnice u okviru projekata vezanih za pošumljavanje. Iz kog god razloga da se neko upušta u sadnju drveća (a svaki bi morao biti plemenit), na neke stvari treba obratiti pažnju.
Dvorište i sadnja drveća: kada je pravo vreme?
Dvorište se može sređivati tokom proleća i leta, održavati tokom zime, dok je sadnju ipak najbolje obaviti na kraju jeseni. Prirodni ciklusi važna su stvar i bitno ih je poštovati kako trud ne bi bio uzaludan. Jesen je najbolja, jer je to godišnje doba kada se vegetacija umiruje. Ta faza je važna za biljni svet – to je priprema za zimske mesece i niske temperature. Jesen je, dakle, faza mirovanja, i to je doba za presađivanje: tada se ne remete prirodni ciklusi. Vađenje biljke iz zemlje je za samu biljku stres, pa je jesen najmanje šokirajući trenutak. Takođe, u to vreme biljka najbolje podnosi period navikavanja na nove uslove, pa je to istovremeno i doba njene regeneracije.
Dvorište i sadnja: na kom mestu posaditi drvo?
Za dvorište u kom postoji mogućnost izbora potrebno je dobro razmisliti o mestu sadnje. Kada se drvo sadi uz kuću moguće je uštedeti veliku količinu energije koja se troši na hlađenje prostorija ili grejanje. Na primer, kada se blizu kuće sade četinari na pravcu dominantnih zimskih vetrova tokom ovog godišnjeg doba može se zakloniti kuća. Ovaj potez znači i smanjenje troškova koji bi se potrošili na grejanje. Lišćarsko drveće koje se odabere za dvorište i zasadi sa južne strane štitiće dom od direktnog sunca, što bi moglo da znači i niže troškove hlađenja. Zimi, kada lišće opadne, zimsko sunce prodiraće kroz krošnje i unositi svetlo. Drvo ne treba saditi blizu kuće. Odstojanje koje je neophodno sačuvati zavisi od vrste drveta koje je odabrano za dvorište i od korenovog sistema. Ukoliko je korenov sistem sa tendencijom širenja u stranu i po površini, ne bi trebalo drvo saditi blizu kuće (to je slučaj sa orahom i platanom). Treba obratiti pažnju i na poziciju instalacija – buduće drvo udaljiti bar 3 metra od instalacije.
Pravilna sadnja drveća
Kako za drugu površinu, tako i za dvorište važi isto pravilo: potrebna je dobra priprema. Kada se krene od sadne jame – ona mora biti duboka koliko i koren. Zemlja oko sadnice morala bi u širini biti 3 puta veličine busena, i da bude prekopana kako bi koren mogao da se lepo razvija. Nabijena zemlja oko sadne jame može sprečiti razvoj korena, odnosno, otežati ukorenjavanje ili onemogućiti rast biljke. Busen se stavlja u iskopanu jamu tako da se korenov vrat nakon sadnje nađe iznad zemlje. Kada se početak debla zatrpa, to može da dovede do truljenja stabla.
Nakon sadnje…
Pošto se drvo posadi, potrebno je ankerisati, odnosno, pričvrstiti stablo. Ankeri služe za vertikalno pričvršćivanje biljaka za tlo, dok se korenov sistem ne učvrsti za podlogu u koju je zasađen. Na ovaj način se i sprečava krivljenje debla usled vetrova. Kada su u pitanju lišćarske vrste, dovoljna su dva duža ankera koja se pričvrste za deblo. Kada je reč o četinarima, tada je najbolje koristiti tri manja ankera. Oni se postave pod uglom u odnosu na podlogu – zbog donjih grana i razgranatosti krošnje.
Dvorište i radovi oko stabla
Posle sadnje potrebno je održavanje, kako bi se pospešilo ukorenjavanje. Dakle, stablu je potrebno mnogo vlage, hranljivih materija, a koriste se i hormoni koji ubrzavaju rast. Koliko truda zahteva novopridošlo stablo zavisi i do vremenskih uslova, uslova koje daje samo dvorište i količine padavina. Ponegde je neophodno uspostaviti sistem kap po kap. Budući da se menja klima, menjaju se i mere koje treba sprovoditi.